Boris Novković - Vukovi umiru sami

Boris Novković - Vukovi umiru sami

Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vrijeme.

Do zore je ostao još koji sat
a vani nemir ko da je rat
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim.

Ref.
I opet Dunavom plove brodovi
a ti više za mene ne brini
ko lišće sam, vjetar me raznosi
vukovi umiru sami.

Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim.

Ref.

Dunavom, Dunavom
Dunavom, Dunavom

Ref.